ЂУРА ЈАКШИЋ НА ПУТУ ЗА САБАНТУ
Кривуда пут
Крај пута белошљиве и ранке
Све у цвету
И трн и леска
И крушке караманке
Пударска колиба с краја
И коц труо подупире врата
Димњак разнизан
Сам самцит
Ко војник загубљен у смирају рата
Диме се даљине
И ветар нехотично ковитла латице
Подно пута легла Сабанта и Горња и Доња
У мимоходу јутрошње снохватице
Ено путем молера Ђуре
А са њим и сирота Банаћанка
Послао их усуд у рог Србије
Да подижу свест из опанка
Не виде Сабанта Горња ни Доња
Ни сеница на трну покрај пута
Човека таквог црног и згаслог
Који земаљским шаром лута
Као да сриче сав светски бол
С тојагом јагодинском на леђима
Том српском усудном дангом
Везује речи у стихове црне
Ко олујна једра натрулом штрангом