У ГЛУВО ДОБА НА ЛИПАРУ
У липарском рају без сузе, без гласа
Сам самцит
Ко последњи камен свемира
Без наде
Сличан напуклој стени
О , мајко моја
О, тешко мени
Шушти цвет багрема
Изнад крошњи у диму Кумова слама
Маглине бескраја
И мртви славуји залеђена гласа
Ко аветне сени
О, мајко моја
О, тешко мени
И одједном рука мајке
И поглед онај који увек даје
Као Тројеручица
Крилом закрилише уклетог песника
Скути њени
О, мајко моја
О, благо мени
Али то је само привид ноћни
У мрежи паука
У оку злослутне сове
Да ли то њен глас заиста зове
У ноћнодневној мени
О, мајко моја
О, благо мени
Липар, априла, 2008.