СТАНИЦА У ПРОВИНЦИЈИ
Чамотиња у свим стварима:
заборављена реклама пасте за зубе,
возни ред неке Н– те године
и краљица пећи хладна као смрт
у чијој утроби дремају смотуљци хартије
и изгужване возне карте изгубљених праваца.
Станични сат без једне казаљке
и сасушени муволеп
у канцеларији шефа станице.
У прочељу разбијено окно
у чијој празнини смишљено ради паук.
Просјак у углу уснуо
са брадом међу коленима.
То је положај убогих у молитви,
молитви Ником и Ничем.
А на перону исто:
клупа, више клупа и станични врабац
који је малочас онередио наслон,
и шугаво кученце
што њушка око гвоздене ноге клупе.
А онда усред те скрушености
одједном нахрупи сав ужурбан господин
обучен као за венчање
и својом журбом наруши тај мир,
тај мир плав као небо избледелог акварела.