У СТРИЧЕВОЈ НАПУШТЕНОЈ КУЋИ
Окрутна реалност:
Устајала тишина стричеве собе,
нафталин у рукаву као амајлија
и недопијена флаша ракије на столу.
Колико ли година то већ траје
с једином сврхом да се само од себе
разгради, обезбоји и уруши.
Аколико ли је гласова ту треперило
и кaква би то какофонија била
у овој тишини.
То би засигурно престравило миша
који се крије иза кадионице на прозору
несигуран да ли је ту на правом месту.
Мали лукави уљез мирише ваздух
као човек који на пропутовању
посматра туђе небо.
Ето и он слуђен вероватно
јер иза прозора се њише грана јабуке у цвету
и зрак сунца пробија прљаво окно
и нека птица зачиње песму.
Вири уљез
као ходач на жици,
у неверици између Ероса и Танатоса,
сићушан и слаб да се радује,
окрутан да би патио.
уплашен и унезверен...