Milentije Đorđevic piše o ljudima koje je poznavao i sa kojima je drugovao i prijateljevao, ali iz bogatog, sadržajnog i neobicnog životnog puta svojih junaka izdvaja one momente koji na najbolji, najplastičniji način dočaravaju sublimat njihove umetničke opredeljenosti, srž njihove životne filozofije i okosnicu stvaralačkog umeća. (...) Žive u ovim pričama ljudi koji su postali bogatiji za još jedan život, žive ga onako kako su želeli ili morali a mi nismo imali dovoljno očiju da upoznamo sjaj svetlosti koji su iza sebe ostavljali.
Ivan Pudlo (iz Pogovora)
Pisac se ovom knjigom uklapa u fon magičnog realizma, u svet borhesovskih i nama, verovatno, bližih pavićevskih junaka. Milentije Đorđevic balansira na ivici između istinitog događaja i fikcije, i, sobzirom da govori o ljudima koji su živeli i žive pod istim imenom i prezimenom kao u njegovim pričama, ova knjiga je po malo avantura u nove predele proze.
Jelena Protic Petronijevic (iz Pogovora)
Odlomak
Korica za drugo izdanje